Pogled na... - Srbija

Smanjuje se jaz između minimalne i prosečne zarade

Vrednost tog odnosa za našu zemlju iznosi 46 odsto, pokazala je analiza koja ima za cilj da ukaže na trend kretanja i implikacije u domenu politike zapošljavanja i socijalne politike, a čiji su potpisnici Nemanja Vuksanović, Aleksandra Anić i Dragan Aleksić, docenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– To ukazuje da je kod nas minimalna zarada upola manja u odnosu na prosečnu zaradu. Odnos minimalne i prosečne zarade je gotovo najviši među posmatranim zemljama – jedino je u Sloveniji sa 52 odsto veći. Prosečna vrednost ovog indikatora za zemlje CIE iznosi 40 procenata, a najniža vrednost je zabeležena u Letoniji sa 32 odsto, tako da je u toj zemlji minimalna zarada jednaka trećini prosečne zarade – navode istraživači, podsećajući da u širim evropskim okvirima, odnos minimalne i prosečne zarade u Srbiji odgovara vrednosti koja je zabeležena 2022. godine u Nemačkoj (iznosi oko 46 odsto).

Kada je reč o vrednosti odnosa minimalne i medijalne bruto zarade, za Srbiju on iznosi 60 odsto i ovaj odnos je u našoj zemlji ponovo među najvišim u zemljama CIE – jedino je opet u Sloveniji sa oko 62 odsto neznatno veći.

– Na nivou čitave Evrope odnos minimalne i medijalne zarade u Srbiji je sličan odnosu koji beleži Francuska od 61 procenat, dok je u Nemačkoj taj odnos oko 53 odsto – navodi se u analizi.

Istraživačima je za ispitivanje bio interesantan i odnos prosečne i minimalne zarade po sektorima ekonomije zemlje, čija vrednost može biti od značaja za politiku zapošljavanja. Na nivou sektora industrije, obrazovanja i zdravstva, odnos prosečne i minimalne zarade iznosi tek dva, što znači da je prosečna zarada dvostruko veća od minimalne zarade (promene ovog odnosa tiču se perioda od 2018. do 2022. godine).

– Ovaj odnos stagnira u sektoru industrije, raste u oblasti zdravstva i pada u oblasti  obrazovanja. Odnos prosečne i minimalne zarade za sektor obrazovanja je opao sa 2,1 na 1,95, dok je za sektor zdravstva porastao sa 1,95 na 2,2. U slučaju IT sektora, vrednost odnosa prosečne i minimalne zarade je značajno uvećana u posmatranom periodu, sa 3,3 na 5,3 tako da je prosečna zarada u ovom sektoru 2022. godine bila petostruko veća od minimalne zarade – navodi se u analizi.

Istraživači su se dotakli i odnosa minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe koji je, prema analizi, u poslednjih pet godina porastao sa 0,7 na 0,8.

– U ovoj godini vrednost minimalne potrošačke korpe je iznosila oko 51.000 dinara i pojedinac s minimalnom zaradom je u stanju da priušti kupovinu 80 odsto vrednosti ove korpe – navodi se u „Analizi minimalne zarade u Srbiji – trend i implikacije”.